Поштоване Војвођанке,
Осми март има свој дубоки револуционарни смисао – преко сто година борбе за женска људска права, права на сигуран живот без насиља, право на рад и поштену зараду, право гласа али и право да жене буду биране на места одлучивања.
У последњих петнаест година у Србији је изграђен законодавни оквир као и институције које би требало да гарантују једнаке могућности мушкараца и жена у свим областима приватног и јавног живота. Реалност је, на жалост, често више него суморна – сваке године бројимо жене жртве партнерског насиља, жене трпе дискриминацију при запошљавању, али и на радном месту, мање су плаћене за исти рад од мушкараца, нема их довољно на местима одлучивања где је реална моћ и где се доносе одлуке које утичу на животе грађана и грађанки.
Војводина је у области родне равноправности у протеклом периоду предњачила у односу на остатак земље – прва је донела Одлуку о равноправности полова још 2004. године, пет година пре Закона о равноправности, прва у земљи је донела, још 2008, Стратегију за заштиту жена од насиља у породици и других облика родно заснованог насиља, а 2014. усвојила и спроводи Програм за заштиту жена од насиља у партнерским односима за период 2015-2020.
Истина је да заправо живимо у друштву оптерећеном стереотипима и предрасудама и да се, на жалост, још увек величају вредности супротне онима које држава јавно прокламује. Зато се починиоци насиља неадекватно кажњавају, жене теже долазе до посла, а лакше без њега остају, у политичким круговима много теже напредују.
Поштоване Војвођанке, Покрајинска влада и Секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова остају ваш веран партнер. Наше мере којима желимо побољшати положај жена нису дволичне и само на папиру, оне се истински реализују.
Зато, уз искрене честитке за празник, желим да Вам поручим и следеће – женска револуција је и наша револуција јер јој је крајњи циљ праведно друштво за све.
Мирослав Васин