На данашњој регионалној конференцијипосвећеној о биодиверзитету, нискокарбонском зеленом туризму и локалном економском развоју ,,EIAT 2016“, која се одржава у Новом Саду, учесници су излагали и дискутовали о развоју посебних видова туризма у функцији привредног развоја и заштите животне средине. Учесници су на конференцији указивали на значај уношења промена и разноврсности у руралне економије кроз развој зеленог, односно еко-туризма и изналажења решења за финансијску одрживост заштићених подручја природе, а у светлу нове развојне агенде Уједињених нација до 2030. године и циљева одрживог развоја.
Конференцију је организовао Центар за истраживања и студије туризма, уз подршку и партнерство Покрајинске владе, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Немачке организације за међународну сарадњу – ГИЗ, Централне европске иницијативе (ЦЕИ), Града Суботице и Туристичких организација Републике Србије, АП Војводине и Републике Црне Горе.
Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за привреду и туризам, Иван Ђоковић је излагао у оквиру панела посвећеног јавно-приватном партнерству и иницијативама за финансијску одрживост заштићених подручја.
,,Влада Републике Србије је протекле недеље размотрила текст Стратегије развоја туризма Републике Србије и утврдила коначну верзију, која би требало да буде упућена на наредну седницу Скупштине Републике Србије. Покрајинска влада има обавезу да усвоји план и програм развоја туризма АП Војводине, те смо као надлежни Секретаријат то себи поставили за циљ. Кроз заједнички рад и залагање у оквиру Савета за туризам основаног при Секретаријату смо почели да стварамо обрисе и контуре тог стратешког документа који би требало усвојити у наредном периоду. Ослонац представљају сви они стратешки правци које је препознала Република Србија на територији Покрајине“, истакао је Ђоковић.
Потпредседник наводи да један од стратешких праваца јесте и одрживо коришћење ресурса и препознавање нових туристичких производа. Он наглашава да Војводина располаже природним и заштићеним добрима, тачније око 134 природна добра су заштићена и стављена у тај режим. ,,Заштићена подручја су под управом јавних предузећа чији је оснивач локална самоуправа, изузев Националног парка Фрушка гора који је у надлежности предузећа чији је оснивач Република, односно Покрајина. У домену јавно-приватног партнерства се поставља питање какво је то комерцијално коришћење природних добара и природних подручја у наредном периоду, које ће омогућити не само да она буду финансијски одржива, уз чување природе и заштиту од девастације, већ и како да се преко њих створи нова туристичка понуда, односно нова материјална вредност. Поред ове, друга димензија је корпоративна социјална одговорност свих привредних актера који се налазе у домену подручја тих природних добара“.
Ђоковић је става да је у погледу области корпоративне одговорности потребно подизати свест локалних самоуправа да кроз усмеравање одређених финансијских потенцијала ка очувању природних заштићених добара, штите и културне, социјалне и друштвене вредности.
,,Начелно се може рећи да у правном смислу постоји простор за инвеститоре, по питању концесионалног коришћења природних добара и кроз институционално јавно-приватно партнерство, оснивање привредних друштава, што би довело до целисходнијег управљања таквим ресурсима“, истакао је Ђоковић, додавши да постоји претпоставка да би модел јавно-приватног партнерства у овој области довео до тога да се та подручја не само економичније користе, већ да се издвоје и додатна средства да се таква подручја финансијски одрже.
Покрајинска влада је оквиру својих стратешких приоритета сврстала развој туризма, као један од кључних фактора укупног економског развоја. Развој нискокарбонског туризма, зеленог, туризма, је управо могућ у Војводини која има изузетне услове, у виду чак 134 заштићена подручја природе код којих је уочљив висок степен биодиверзитета.
