Нови Сад, 26. октобар 2015. – Потпредседник Покрајинске владе Мирослав Васин, који је уједно и командант Покрајинског штаба за ванредне ситуације, учествовао је на форуму за родне политике, на тему „Жене у избеглиштву – Србија, транзитна земља“, који је организован у Медија центру у Новом Саду. Форум за родне политике је инициран од стране Фондације Фридрих Еберт у оквиру спровођења Женске платформе за развој Србије.
Данас је разматрана ситуација која се односи на хуманитарну кризу и проблеме избеглица, посебно жена и деце избеглица.
Говорећи о актуелном проблему избеглица, односно људи који беже од рата, Мирослав Васин је изнео да је Србија заузела праву позицију и праве принципе у решавању овог проблема. „Полази се од тога да треба да будемо хумани и да помогнемо, а не прогањамо. Морам да укажем да на 100 километара одавде се налази бодљикава жилет жица и смета ми што Србија то довољно не осуђује, што понекад покушава да земљу која је то урадила – правда. То се не може оправдати“, нагласио је Васин.
Поновивши да је наша држава заузела исправан курс према решавању проблема избеглица, Васин је додао да би се уз мали напор могло доћи до родне евиденције популације која је прошла кроз нашу земљу.
Васин је изнео податке о томе како је Покрајинска влада помагала избелицама и локалним самоуправама, нарочито Кањижи, у којој је у једном тренутку било више избеглица него локалног становништва.
„Учинили смо све што смо могли, Покрајинска влада деловала је и превентивно. Допремљено је више од 50 тона робе: воде и хране, обезбеђена су дезинфекциона средства за санирање прихватних центара и организована је медицински прихват и помоћ за велики број људи, који су сваки дан долазили исцрпљени, уморни, депресивни“, рекао Васин.
Када је најављено подизање жице на граници са Мађарском, знало се да ће то утицати на промену токове кретања избеглица. Зато је превентивно донета одлука на Покрајинској влади да се уступи Принциповац – здравствени комплекс на граници са Хрватском, са значајним смештајним капацитетима. У исто време, републичка Влада је поспешила организовање прихватног центра и на тај начин је, кроз заједничко деловање, ситуација са избегличким таласом спремно дочекана.
„Нисмо очекивали да ће избити криза у односима Сrрбије и Хрватске и сада мислим да су многи политичари са обе стране искористили да подстакну нетрпљевост, да је било непотребно подизање тензија, да се ситуација толико заоштри да изгубимо две недеље за решавaње проблема решавајући односе Србије и Хрватске по овом питању. Најбоље пример је састанак од пре неколико дана, који је требало да буде организован одмах првог дана када су избеглице усмерене ка граници са Хрватском“, рекао је Васин.
„Ситуација је још увек турбулентна, чинимо све што је могуће да избеглицама помогнемо. На располагању су и две мобилне фабрике за пијаћу воду. Са аспекта родне равноправности, мислим да смо кроз обезбеђивање благовремене и потпуне медицинске заштите женама и деци у Кањижи, успели да озбиљан проблем адекватно санирамо, јер је обезбеђена велика количина дечјих пелена и дечје хране,“ изјавио је Мирослав Васин и изнео да ће наступајућа зима донети нове проблеме, те да су зато обезбеђени шатори у који се могу ставити пећи.
Мирослав Васин је изнео да до сада није било већих ексцеса са избеглицама на територији Војводине. „Међутим долазе вести из прихватних центара у Немачкој и Аустрији да су зебележени деликти који се односе на силовања и подвођења и који су усмерени против интегритета жене. У случају да се избеглице овде дуже задржавају, може се десити да буду изложене сличној ситуацији. И зато већ сада морамо превентивно деловати, односно ако се избеглице буду дуже задржавале у прихватним центрима у Србији, да се елиминише могућност оваквих деликата“, навео је Васин.
Председница Фондације Фридрих Еберт у Србији Ана Манојловић је истакла да се налазимо у кризи у којој смо суочени са великим егзодусом људи, док је Маја Седларевић, докторанткиња Центра за родне студије и модераторка данашњег скупа навела податке о броју избеглица у Србији и истакла да су жене избеглице у специфичној ситуацији у овој хуманитарној кризи.
„Хуманитарна катастрофа која је на ове просторе довела изузетно велики број из ратом захваћених простора је катастрофа која се није десила изненада, али је катастрофа која је изненадила и саму Европи. Сада смо у ситуацији да се суочимо са тим да Европа још увек нема системско решење, које мора да се нађе,“ рекла је Маја Седларевић.
Према подацима Министарства за рад, запошљавање и социјалну заштиту и Министарству унутрашњих послова, од априла 2008. када је ступио на снагу закон о азилу РС, врши се посебна евиденција и прати се број избеглица које изражавају намеру да траже азил у Србији. У 2008. години тај број је био 77, да би у 2015. до краја септембра тај број био 154.932 особе.
О искуствима на ову тему, на форуму су говориле и Александра Васиљевић из Словеније, Даша Шашић-Шиловић из Хрватске, Маја Балшикиевска из Македоније и Горан Пауновић из Фондације Б92.
