Нови Сад, 7. март 2016. – На 21. међународном научно-стручном скупу ,,Информационе технологије 2016“, која је одржана од 29. Фебруара до 5. марта 2016. године на Жабљаку, Црна Гора у организацији Универзитета Црне Горе, Електротехничког фаултета из Подгорице и Центра изврсности у биоинформатици, а у оквиру пројекта БИО-ИЦТ. Скуп је посвећен актуелним дешавањима у области информационих и комуникационих технологија, кроз свеобухватни, мултидисциплинарни приступ. Помоћница покрајинског секретара за привреду, запошљавање и равноправност полова, за област запошљавања, предузетништва и занатства, доц. др Мирјана Крањац, одржала је пленарно предавање на тему „Стратешки развој на принципима Паметне специјализације, пример Војводине“.
Ове године је посебна пажња била датаа биоинформатици, имајући при том у виду трендове у ЕУ политикама у овој и осталим важним научним областима, затим ХОРИЗОН2020 програму, и другим битним европским иницијативама.
Догађај се традиционално организује кроз различите врсте сесија: презентације научних и стручнлх резултата, расправе,прегледна предавања, курсеве, презентације развојних и производних пројеката и програма. У складу са дефинисаним циљевима, једна од тема скупа ИТ 2016 је била и Смарт специализатион – стратешки приступ.
Имајући у виду дефинисан правац смарт специјализације у АП Војводини, а с обзиром на то да је Црна Гора на самом почетку овог процеса, Организатор је сматрао да ће излагање на тему стратешког процеса у Војводини бити од огромног значаја за Скуп, како за представнике академске заједнице, тако за учеснике из надлежних установа.
Помоћница Покрајинског секретара за привреду, запошљавање и равноправност полова доц. др Мирјана Крањац одржала је пленарно предавање на тему „Стратешки развој на принципима Паметне специјализације, пример Војводине“. На Скупу је разматрана методологија израде Стратегије смарт специјализације у истраживању и иновацијама, те на који начин Војводина може да помогне Црној Гори да изради овакву Стратегију.
Закључено је да је потребно заједнички аплицирати за средства Европске уније кроз програме попут Адрион, Хоризонт 2020 и слично, како би се на тај начин финансирала предложена сарадња.