Конференцијa под називом ,,Стање у привреди АП Војводине“, коју је организовао Покрајински социјално-економски савет, има циљ да се представи стварно стање у свим сферама привреде. Конференцију је отворио потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, у присуству чланова Покрајинског социјално – економског савета, представника репрезентативних синдиката, Уније послодаваца Војводине, Привредне коморе Војводине, представника јавног и приватног сектора Србије и Покрајине. Предлог мера за побољшање стања у привреди Војводине изнео је истакнути привредник и почасни председник Управног одбора ,,Таркета“ из Бачке Паланке Никола Павичић.
Кључне теме Конференције су, поред социјалног дијалога, и актуелна привредна кретања у Војводини у периоду јануар – септембар, на основу детаљне анализе Привредне коморе Војводине, фискална и парафискална оптерећења пословања са аспекта Уније послодаваца, Закон о раду након годину дана његове примене са аспекта синдиката, приватизација у Војводини, као и предлог мера за побољшање стања у привреди покрајине.
Мирослав Васин, који је и председавајући Покрајинског социјално-економског савета, истакао је да данашња конференција са аспекта предузећа, компанија, синдиката, Уније послодаваца и Покрајинске владе, сагледава стварно стање у привреди.
,,Ова конференција је први скуп на коме ће се отворено чути критички тонови о стању у привреди, од стране свих социјалних партнера. Организатор је ПСЕС који функционише и показује да се одлуке које произилазе из социјалног дијалога могу доносити на сваком нивоу. Упознајемо се са чињеницама које указују да је стање у привреди далеко од оног стања о каквом се ствара утисак у јавности. Упозорићемо да улепшавање стварности није добро, нарочито са аспекта привредника. Указаћемо на ефекте примене Закона о раду, годину дана након његовог усвајања“, рекао је Васин.
„Војвођанска привреда има најбоље показатеље од осталих региона, али би и они морали бити знатно бољи у свим привредним сферама. Покрајинска влада у свом домену улаже напоре да привуче стране инвестиције, подстиче извоз, утиче на раст производње и производних капацитета, а све то стимулишући путем субвенција. Задатак нам је да укажемо да је стање у привреди алармантно“, изјавио је је Васин, додавши да би уз одговоран социјални дијалог и квалитетне мере такво стање могло бити значајно побољшано.
Анализа фискалних и парафискалних оптерећења у приватном сектору Уније послодаваца Војводине показује да је фискални систем Србије непредвидљив, уз прекомено опорезивање, праћен неусклађеним системом централне и локалних власти, као и нетранспарентношћу, што за последицу има стварање осећаја несигурности у постојећи систем, погоршање пословног окружења, дестимулисање инвестиција праћено повећањем сиве и црне зоне пословања. Поред тога, 499 парафискалних намета у Србији, попут комуналних такси и бројних накнада, које прате 150 закона, у многоме отежавају унапређење пословања. Препоруке послодаваца су увођење реда и систематичности у примени парафискалних намета, увођење јасне везе између вредности извршене услуге и цене која је наплаћена за ту услугу, као и предвидљивост и транспарентност у систему парафискалних намета у Србији.
Горан Милић је, представљајући синдикат, истакао да је годину дана, тачније 15 месеци од почетка примене Закона о раду, недовољнан временски период за доношење дефинитивне оцене о остварености циљева овог закона. Ипак, иако су званични подаци веома позитивни, синдикалне анализе показују да статистички подаци о кретањима на тржишту рада нису у складу са осталим макроекономским кретањима. Од краја 2012. године, стопа незапослености опада, а сива и црна зона расту. Од априла 2012. године, стопа незапослености смањена је за трећину – за око 240.000 лица, број запослених повећан је за исто толико или 11,5 одсто, а у истом периоду бруто друштвени производ и потрошња грађана стагнирају. Мишљења су да је током примене Закона „редефинисање начина за одређивање плата“ подразумевало умањење или елиминисање увећања зараде на које су радници према претходном Закону имали право.
Синдикати су за 2016. годину предлагали повећање минималне цене рада са 121 динар на 143,55 динара, имајући у у виду планирано повећање потрошачких цена у 2016. години, повећање продуктивности рада од фебруара 2010. до данас за 30 одсто, смањење стопе незапослености од 19,7 одсто од 2012. до 2015. године, али и повећање стопе запослености од 15,5 одсто у истом периоду. Одлука Владе Републике Србије да минималну цену рада и током 2016. остави на садашњем нивоу представља нови је удар на животни стандард радника.
Сумирајући све неопходне мере за подстицај привреде у Војводини, Никола Павичић је истакао: ,,ПСЕС је 2012. године дао конкретне предлоге како започети и спровести реформу у Србији. Тада смо тражили да се пажња друштва окрене ка производњи. Након три године очигледно је да се налазимо на почетку спровођења реформи. Да би се могло размишљати о порасту производње потребно је створити финансијски систем, са нормалним каматама, јер са овако високим каматама нема раста, нема нових фабрика, нема запошљавања. Политиком прецењеног динара извоз није могућ. Стога је наш спољно-трговински дефицит присутан и покрива се задуживањем. С друге стране имамо и буџетски дефицит, услед слабе привреде, а јавна потрошња је велика“.
Никола Павичић је навео мере које је неопходно предузети како би се побољшало стање у привреди: ,,Потребно је извршити реформу финансијског система, тачније да се грађани и предузећа заштите од даљег раста дуга, а по укидању девизне клаузуле, држава ће моћи да курсом подстиче извоз. Србији је потребна нова производња, а посебно производња хране. У погледу производње органске хране би могли постати чак и европски лидери, јер имамо предиспозиције и потенцијале за тај подухват. Уместо супермаркета, кафића и коцкарница, морамо градити фабрике, фарме, воћњаке, повртњаке и запослимо људе“.