Invaliditet, kao društvena pojava, nema tendenciju smanjenja i pažnja prema ovoj ciljnoj grupi će biti aktuelna i u budućnosti. Podaci UN govore o porastu broja osoba koje žive sa invaliditetom koji je, sa jedne strane uslovljen napretkom medicine i tehnologije, a sa druge strane, produženjem ljudskog veka, saobraćajnim i drugim nesrećama, bolestima, zloupotrebom supstanci i slično.
Problem invaliditeta zato nije samo stvar pojedinca, već ideološko pitanje koje zahteva društvenu promenu, kao i političko pitanje povezano sa ljudskim pravima.
U praksi, osobe sa invaliditetom pripadaju multi heterogenoj ciljnoj grupi čija pozicija na tržištu rada zavisi od mnogo faktora, pre svega od ličnih karakteristika, izvora motivacije, složenosti invaliditeta i stepena rehabilitacije, profesionalne orjentacije i obrazovnog nivoa, užeg i šireg okruženja, pravnog osnova nastanka invaliditeta, mesta prebivališta i pristupačnosti sredine, materijalnih i porodičnih prilika, postojećih veština i potencijala. Uglavnom pripadaju kategoriji lica koji se teže zapošljavaju i češće gube posao. Kao glavni razlozi problema zapošljavanja se mogu navesti: visoka opšta nezaposlenost i deficit radnih mesta zbog privredne depresije, velika konkurencija na tržištu radne snage i aktuelni profil univerzalnog izvršioca, ali i predrasude i stereotipi u vezi sa ciljnom grupom.
Opredeljenje da se uspostave efikasni mehanizmi radne integracije zahteva međusektorski pristup i sinhronizovano učešće svih aktera u društvu – javnog, civilnog, naučnog i poslovnog sektora sa aktivnim učešćem pojedinaca. Nova poslovna etika društveno odgovornog poslovanja, nalaže ravnotežu između socijalnih i ekonomskih uticaja preduzeća na društvo. Civilni sektor ima potrebu za novim načinima održivosti što zahteva veći broj inicijativa za dobrobit društva, dok javni sektor odgovora za usmeravanje sistema vrednosti koji će na najefikasniji način rešavati brojna društvena pitanja i omogućiti učešće svih članova društva.
Pokrajinski sekretarijat za privredu zapošljavanje i ravnopravnost polova od 2002. godine analizira i izveštava o položaju osoba sa invaliditetom na tržištu rada u AP Vojvodini, a od 2010. godine prati i primenu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i uticaj aktuelnog privrednog konteksta na ovu ciljnu grupu.
Prema podacima Pokrajinske službe za zapošljavanje, na teritoriji AP Vojvodine su tokom deset meseci 2015. godine u procesu zapošljavanja učestvovale 2.874 osobe sa invaliditetom, od kojih 1.070 žena (37%). Namenske subvencije Nacionalne službe za zapošljavanje korištene su u 18% slučajeva. U odnosu na prethodnu godinu zapošljavanje osoba sa invaliditetom je veće za 20%.
I dalje najpopularnija mera za upošljavanje te ciljne grupe je javni rad putem koga su u ovom periodu posao na određeno vreme dobilo 346 osoba (72%).
Subvencija za otvaranje novog radnog mesta u zapošljavanju osoba sa invaliditetom korištena je za 29 OSI (6%), dok se 26 osoba (5%) samozaposlilo uz novčanu podršku. Namensku pomoć države za zapošljavanje osoba sa invaliditetom koje prvi put zasnivaju radni odnos koristilo je 80 poslodavaca sa teritorije AP Vojvodine za 85 osoba ( 17%).
Zaključno sa novembrom 2015. u AP Vojvodini je registrovano 7.278 nezaposlenih osoba sa invaliditetom, od kojih 2.279 žena (31%). Struktura nezaposlenosti je bez značajnijih promena: najmasovniji su starosne dobi preko 40 godina, njih 70%, bez kvalifikacije je 51%, dok je sa visokim ili višim obrazovanjem 5% osoba sa invaliditetom. Do godinu dana posao čeka 21% nezaposlenih sa invaliditetom, dok 30% prijavljenih posao čeka više od 10 godina.
Prema pravnom osnovu priznavanja invaliditeta, najveći udeo imaju osobe sa procenom radne sposobnosti I i II stepena – 33% i grupa „kategorisana omladina“ – 26%. „Invalidi rada“, korisnici prava po starom Zakonu o penzijsko invalidskom osiguranju, učestvuju sa 16%, dok status „ratnih invalida“ ima 23% nezaposlenih, a 2% su ostali.
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju OSI nalaže da su svi poslodavci u javnom i privatnom sektoru sa više od 20 zaposlenih, obveznici zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Oni su time i najmoćnija platforma „rezervisanih radnih mesta“ za osobe sa invaliditetim. Takođe, daju nam uvid u zakonski minimum i ukazuju na odnos obveznika prema resursima osoba sa invaliditetom.
U AP Vojvodini, shodno Zakonu, kapacitet za zapošljavanje osoba sa invaliditetom je dve trećine u privatnom sektoru i jedna trećina u javnom sektoru. Kod poslodavaca obveznika Zakona na teritoriji AP Vojvodine je ukupno prijavljivano oko 4.220 osoba sa rešenjem o invaliditetu (75% obaveze), a punom primenom Zakona u formi ponude radnog mesta samo u AP Vojvodini bi se moglo zaposliti još oko 1.400 osoba sa nekom vrstom invaliditeta. U proseku, oko 23% zakonske obaveze uplaćuje se u fond pri Ministarstvu finansija (prosečno mesečno oko u 45.000.000 dinara uplate poslodavci iz APV), dok 2 % obaveze izvršavaju ugovorima o poslovno tehničkoj saradnji sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI (za oko 110 osoba).
Na teritoriji AP Vojvodine se nalazi i 14 preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI, od toga 12 u privatnom vlasništvu, a čak 5 su osnovana u poslednje dve godine („Plodovi Pak“ doo i „Inval Stat“ doo, u Kovinu i „KS-Safety shoes i “Gepard Vis“ i „Školska knjiga“ u Novom Sadu). Ova preduzeća postaju sve više vrednovana na tržištu, pre svega zbog posvećenosti rehabilitaciji i razvoju ljudskih resursa koji im za uzvrat donose solidno i stabilno poslovanje. Samo u Vojvodini, u tim preduzećima je oko 400 osoba sa invaliditetom od ukupno 650 zaposlenih.
U skladu sa opredeljenjem da pratimo socijalnu dimenziju evropskih integracija i radimo na uspostavljanju efikasnijih mehanizama radne integracije pozivamo sve poslodavce na društveno odgovorno poslovanje i veće zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Politika Pokrajinske vlade će i dalje biti podrška održivim modelima poslovanja sa prepoznatljivom socijalno ekonomskom komponentom.