Novi Sad, 26. oktobar 2015. – Potpredsednik Pokrajinske vlade Miroslav Vasin, koji je ujedno i komandant Pokrajinskog štaba za vanredne situacije, učestvovao je na forumu za rodne politike, na temu „Žene u izbeglištvu – Srbija, tranzitna zemlja“, koji je organizovan u Medija centru u Novom Sadu. Forum za rodne politike je iniciran od strane Fondacije Fridrih Ebert u okviru sprovođenja Ženske platforme za razvoj Srbije.
Danas je razmatrana situacija koja se odnosi na humanitarnu krizu i probleme izbeglica, posebno žena i dece izbeglica.
Govoreći o aktuelnom problemu izbeglica, odnosno ljudi koji beže od rata, Miroslav Vasin je izneo da je Srbija zauzela pravu poziciju i prave principe u rešavanju ovog problema. „Polazi se od toga da treba da budemo humani i da pomognemo, a ne proganjamo. Moram da ukažem da na 100 kilometara odavde se nalazi bodljikava žilet žica i smeta mi što Srbija to dovoljno ne osuđuje, što ponekad pokušava da zemlju koja je to uradila – pravda. To se ne može opravdati“, naglasio je Vasin.
Ponovivši da je naša država zauzela ispravan kurs prema rešavanju problema izbeglica, Vasin je dodao da bi se uz mali napor moglo doći do rodne evidencije populacije koja je prošla kroz našu zemlju.
Vasin je izneo podatke o tome kako je Pokrajinska vlada pomagala izbelicama i lokalnim samoupravama, naročito Kanjiži, u kojoj je u jednom trenutku bilo više izbeglica nego lokalnog stanovništva. „Učinili smo sve što smo mogli, Pokrajinska vlada delovala je i preventivno. Dopremljeno je više od 50 tona robe: vode i hrane, obezbeđena su dezinfekciona sredstva za saniranje prihvatnih centara i organizovana je medicinski prihvat i pomoć za veliki broj ljudi, koji su svaki dan dolazili iscrpljeni, umorni, depresivni“, rekao Vasin.
Kada je najavljeno podizanje žice na granici sa Mađarskom, znalo se da će to uticati na promenu tokove kretanja izbeglica. Zato je preventivno doneta odluka na Pokrajinskoj vladi da se ustupi Principovac – zdravstveni kompleks na granici sa Hrvatskom, sa značajnim smeštajnim kapacitetima. U isto vreme, republička Vlada je pospešila organizovanje prihvatnog centra i na taj način je, kroz zajedničko delovanje, situacija sa izbegličkim talasom spremno dočekana.
„Nismo očekivali da će izbiti kriza u odnosima Srrbije i Hrvatske i sada mislim da su mnogi političari sa obe strane iskoristili da podstaknu netrpljevost, da je bilo nepotrebno podizanje tenzija, da se situacija toliko zaoštri da izgubimo dve nedelje za rešavanje problema rešavajući odnose Srbije i Hrvatske po ovom pitanju. Najbolje primer je sastanak od pre nekoliko dana, koji je trebalo da bude organizovan odmah prvog dana kada su izbeglice usmerene ka granici sa Hrvatskom“, rekao je Vasin.
„Situacija je još uvek turbulentna, činimo sve što je moguće da izbeglicama pomognemo. Na raspolaganju su i dve mobilne fabrike za pijaću vodu. Sa aspekta rodne ravnopravnosti, mislim da smo kroz obezbeđivanje blagovremene i potpune medicinske zaštite ženama i deci u Kanjiži, uspeli da ozbiljan problem adekvatno saniramo, jer je obezbeđena velika količina dečjih pelena i dečje hrane,“ izjavio je Miroslav Vasin i izneo da će nastupajuća zima doneti nove probleme, te da su zato obezbeđeni šatori u koji se mogu staviti peći.
Miroslav Vasin je izneo da do sada nije bilo većih ekscesa sa izbeglicama na teritoriji Vojvodine. „Međutim dolaze vesti iz prihvatnih centara u Nemačkoj i Austriji da su zebeleženi delikti koji se odnose na silovanja i podvođenja i koji su usmereni protiv integriteta žene. U slučaju da se izbeglice ovde duže zadržavaju, može se desiti da budu izložene sličnoj situaciji. I zato već sada moramo preventivno delovati, odnosno ako se izbeglice budu duže zadržavale u prihvatnim centrima u Srbiji, da se eliminiše mogućnost ovakvih delikata“, naveo je Vasin.
Predsednica Fondacije Fridrih Ebert u Srbiji Ana Manojlović je istakla da se nalazimo u krizi u kojoj smo suočeni sa velikim egzodusom ljudi, dok je Maja Sedlarević, doktorantkinja Centra za rodne studije i moderatorka današnjeg skupa navela podatke o broju izbeglica u Srbiji i istakla da su žene izbeglice u specifičnoj situaciji u ovoj humanitarnoj krizi.
„Humanitarna katastrofa koja je na ove prostore dovela izuzetno veliki broj iz ratom zahvaćenih prostora je katastrofa koja se nije desila iznenada, ali je katastrofa koja je iznenadila i samu Evropi. Sada smo u situaciji da se suočimo sa tim da Evropa još uvek nema sistemsko rešenje, koje mora da se nađe,“ rekla je Maja Sedlarević.
Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu i Ministarstvu unutrašnjih poslova, od aprila 2008. kada je stupio na snagu zakon o azilu RS, vrši se posebna evidencija i prati se broj izbeglica koje izražavaju nameru da traže azil u Srbiji. U 2008. godini taj broj je bio 77, da bi u 2015. do kraja septembra taj broj bio 154.932 osobe.
O iskustvima na ovu temu, na forumu su govorile i Aleksandra Vasiljević iz Slovenije, Daša Šašić-Šilović iz Hrvatske, Maja Balšikievska iz Makedonije i Goran Paunović iz Fondacije B92.
