Konferencija pod nazivom ,,Stanje u privredi AP Vojvodine“, koju je organizovao Pokrajinski socijalno-ekonomski savet, ima cilj da se predstavi stvarno stanje u svim sferama privrede. Konferenciju je otvorio potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, u prisustvu članova Pokrajinskog socijalno – ekonomskog saveta, predstavnika reprezentativnih sindikata, Unije poslodavaca Vojvodine, Privredne komore Vojvodine, predstavnika javnog i privatnog sektora Srbije i Pokrajine. Predlog mera za poboljšanje stanja u privredi Vojvodine izneo je istaknuti privrednik i počasni predsednik Upravnog odbora ,,Tarketa“ iz Bačke Palanke Nikola Pavičić.
Ključne teme Konferencije su, pored socijalnog dijaloga, i aktuelna privredna kretanja u Vojvodini u periodu januar – septembar, na osnovu detaljne analize Privredne komore Vojvodine, fiskalna i parafiskalna opterećenja poslovanja sa aspekta Unije poslodavaca, Zakon o radu nakon godinu dana njegove primene sa aspekta sindikata, privatizacija u Vojvodini, kao i predlog mera za poboljšanje stanja u privredi pokrajine.
Miroslav Vasin, koji je i predsedavajući Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta, istakao je da današnja konferencija sa aspekta preduzeća, kompanija, sindikata, Unije poslodavaca i Pokrajinske vlade, sagledava stvarno stanje u privredi.
,,Ova konferencija je prvi skup na kome će se otvoreno čuti kritički tonovi o stanju u privredi, od strane svih socijalnih partnera. Organizator je PSES koji funkcioniše i pokazuje da se odluke koje proizilaze iz socijalnog dijaloga mogu donositi na svakom nivou. Upoznajemo se sa činjenicama koje ukazuju da je stanje u privredi daleko od onog stanja o kakvom se stvara utisak u javnosti. Upozorićemo da ulepšavanje stvarnosti nije dobro, naročito sa aspekta privrednika. Ukazaćemo na efekte primene Zakona o radu, godinu dana nakon njegovog usvajanja“, rekao je Vasin.
„Vojvođanska privreda ima najbolje pokazatelje od ostalih regiona, ali bi i oni morali biti znatno bolji u svim privrednim sferama. Pokrajinska vlada u svom domenu ulaže napore da privuče strane investicije, podstiče izvoz, utiče na rast proizvodnje i proizvodnih kapaciteta, a sve to stimulišući putem subvencija. Zadatak nam je da ukažemo da je stanje u privredi alarmantno“, izjavio je je Vasin, dodavši da bi uz odgovoran socijalni dijalog i kvalitetne mere takvo stanje moglo biti značajno poboljšano.
Analiza fiskalnih i parafiskalnih opterećenja u privatnom sektoru Unije poslodavaca Vojvodine pokazuje da je fiskalni sistem Srbije nepredvidljiv, uz prekomeno oporezivanje, praćen neusklađenim sistemom centralne i lokalnih vlasti, kao i netransparentnošću, što za posledicu ima stvaranje osećaja nesigurnosti u postojeći sistem, pogoršanje poslovnog okruženja, destimulisanje investicija praćeno povećanjem sive i crne zone poslovanja. Pored toga, 499 parafiskalnih nameta u Srbiji, poput komunalnih taksi i brojnih naknada, koje prate 150 zakona, u mnogome otežavaju unapređenje poslovanja. Preporuke poslodavaca su uvođenje reda i sistematičnosti u primeni parafiskalnih nameta, uvođenje jasne veze između vrednosti izvršene usluge i cene koja je naplaćena za tu uslugu, kao i predvidljivost i transparentnost u sistemu parafiskalnih nameta u Srbiji.
Goran Milić je, predstavljajući sindikat, istakao da je godinu dana, tačnije 15 meseci od početka primene Zakona o radu, nedovoljnan vremenski period za donošenje definitivne ocene o ostvarenosti ciljeva ovog zakona. Ipak, iako su zvanični podaci veoma pozitivni, sindikalne analize pokazuju da statistički podaci o kretanjima na tržištu rada nisu u skladu sa ostalim makroekonomskim kretanjima. Od kraja 2012. godine, stopa nezaposlenosti opada, a siva i crna zona rastu. Od aprila 2012. godine, stopa nezaposlenosti smanjena je za trećinu – za oko 240.000 lica, broj zaposlenih povećan je za isto toliko ili 11,5 odsto, a u istom periodu bruto društveni proizvod i potrošnja građana stagniraju. Mišljenja su da je tokom primene Zakona „redefinisanje načina za određivanje plata“ podrazumevalo umanjenje ili eliminisanje uvećanja zarade na koje su radnici prema prethodnom Zakonu imali pravo.
Sindikati su za 2016. godinu predlagali povećanje minimalne cene rada sa 121 dinar na 143,55 dinara, imajući u u vidu planirano povećanje potrošačkih cena u 2016. godini, povećanje produktivnosti rada od februara 2010. do danas za 30 odsto, smanjenje stope nezaposlenosti od 19,7 odsto od 2012. do 2015. godine, ali i povećanje stope zaposlenosti od 15,5 odsto u istom periodu. Odluka Vlade Republike Srbije da minimalnu cenu rada i tokom 2016. ostavi na sadašnjem nivou predstavlja novi je udar na životni standard radnika.
Sumirajući sve neophodne mere za podsticaj privrede u Vojvodini, Nikola Pavičić je istakao: ,,PSES je 2012. godine dao konkretne predloge kako započeti i sprovesti reformu u Srbiji. Tada smo tražili da se pažnja društva okrene ka proizvodnji. Nakon tri godine očigledno je da se nalazimo na početku sprovođenja reformi. Da bi se moglo razmišljati o porastu proizvodnje potrebno je stvoriti finansijski sistem, sa normalnim kamatama, jer sa ovako visokim kamatama nema rasta, nema novih fabrika, nema zapošljavanja. Politikom precenjenog dinara izvoz nije moguć. Stoga je naš spoljno-trgovinski deficit prisutan i pokriva se zaduživanjem. S druge strane imamo i budžetski deficit, usled slabe privrede, a javna potrošnja je velika“.
Nikola Pavičić je naveo mere koje je neophodno preduzeti kako bi se poboljšalo stanje u privredi: ,,Potrebno je izvršiti reformu finansijskog sistema, tačnije da se građani i preduzeća zaštite od daljeg rasta duga, a po ukidanju devizne klauzule, država će moći da kursom podstiče izvoz. Srbiji je potrebna nova proizvodnja, a posebno proizvodnja hrane. U pogledu proizvodnje organske hrane bi mogli postati čak i evropski lideri, jer imamo predispozicije i potencijale za taj poduhvat. Umesto supermarketa, kafića i kockarnica, moramo graditi fabrike, farme, voćnjake, povrtnjake i zaposlimo ljude“.