Инвалидитет, као друштвена појава, нема тенденцију смањења и пажња према овој циљној групи ће бити актуелна и у будућности. Подаци УН говоре о порасту броја особа које живе са инвалидитетом који је, са једне стране условљен напретком медицине и технологије, а са друге стране, продужењем људског века, саобраћајним и другим несрећама, болестима, злоупотребом супстанци и слично.
Проблем инвалидитета зато није само ствар појединца, већ идеолошко питање које захтева друштвену промену, као и политичко питање повезано са људским правима.
У пракси, особе са инвалидитетом припадају мулти хетерогеној циљној групи чија позиција на тржишту рада зависи од много фактора, пре свега од личних карактеристика, извора мотивације, сложености инвалидитета и степена рехабилитације, професионалне орјентације и образовног нивоа, ужег и ширег окружења, правног основа настанка инвалидитета, места пребивалишта и приступачности средине, материјалних и породичних прилика, постојећих вештина и потенцијала. Углавном припадају категорији лица који се теже запошљавају и чешће губе посао. Као главни разлози проблема запошљавања се могу навести: висока општа незапосленост и дефицит радних места због привредне депресије, велика конкуренција на тржишту радне снаге и актуелни профил универзалног извршиоца, али и предрасуде и стереотипи у вези са циљном групом.
Опредељење да се успоставе ефикасни механизми радне интеграције захтева међусекторски приступ и синхронизовано учешће свих актера у друштву – јавног, цивилног, научног и пословног сектора са активним учешћем појединаца. Нова пословна етика друштвено одговорног пословања, налаже равнотежу између социјалних и економских утицаја предузећа на друштво. Цивилни сектор има потребу за новим начинима одрживости што захтева већи број иницијатива за добробит друштва, док јавни сектор одговора за усмеравање система вредности који ће на најефикаснији начин решавати бројна друштвена питања и омогућити учешће свих чланова друштва.
Покрајински секретаријат за привреду запошљавање и равноправност полова од 2002. године анализира и извештава о положају особа са инвалидитетом на тржишту рада у АП Војводини, а од 2010. године прати и примену Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом и утицај актуелног привредног контекста на ову циљну групу.
Према подацима Покрајинске службе за запошљавање, на територији АП Војводине су током десет месеци 2015. године у процесу запошљавања учествовале 2.874 особе са инвалидитетом, од којих 1.070 жена (37%). Наменске субвенције Националне службе за запошљавање кориштене су у 18% случајева. У односу на претходну годину запошљавање особа са инвалидитетом је веће за 20%.
И даље најпопуларнија мера за упошљавање те циљне групе је јавни рад путем кога су у овом периоду посао на одређено време добило 346 особа (72%).
Субвенција за отварање новог радног места у запошљавању особа са инвалидитетом кориштена је за 29 ОСИ (6%), док се 26 особа (5%) самозапослило уз новчану подршку. Наменску помоћ државе за запошљавање особа са инвалидитетом које први пут заснивају радни однос користило је 80 послодаваца са територије АП Војводине за 85 особа ( 17%).
Закључно са новембром 2015. у АП Војводини је регистровано 7.278 незапослених особа са инвалидитетом, од којих 2.279 жена (31%). Структура незапослености је без значајнијих промена: најмасовнији су старосне доби преко 40 година, њих 70%, без квалификације је 51%, док је са високим или вишим образовањем 5% особа са инвалидитетом. До годину дана посао чека 21% незапослених са инвалидитетом, док 30% пријављених посао чека више од 10 година.
Према правном основу признавања инвалидитета, највећи удео имају особе са проценом радне способности I и II степена – 33% и група „категорисана омладина“ – 26%. „Инвалиди рада“, корисници права по старом Закону о пензијско инвалидском осигурању, учествују са 16%, док статус „ратних инвалида“ има 23% незапослених, а 2% су остали.
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању ОСИ налаже да су сви послодавци у јавном и приватном сектору са више од 20 запослених, обвезници запошљавања особа са инвалидитетом. Они су тиме и најмоћнија платформа „резервисаних радних места“ за особе са инвалидитетим. Такође, дају нам увид у законски минимум и указују на однос обвезника према ресурсима особа са инвалидитетом.
У АП Војводини, сходно Закону, капацитет за запошљавање особа са инвалидитетом је две трећине у приватном сектору и једна трећина у јавном сектору. Код послодаваца обвезника Закона на територији АП Војводине је укупно пријављивано око 4.220 особа са решењем о инвалидитету (75% обавезе), а пуном применом Закона у форми понуде радног места само у АП Војводини би се могло запослити још око 1.400 особа са неком врстом инвалидитета. У просеку, око 23% законске обавезе уплаћује се у фонд при Министарству финансија (просечно месечно око у 45.000.000 динара уплате послодавци из АПВ), док 2 % обавезе извршавају уговорима о пословно техничкој сарадњи са предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање ОСИ (за око 110 особа).
На територији АП Војводине се налази и 14 предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање ОСИ, од тога 12 у приватном власништву, а чак 5 су основана у последње две године („Плодови Пак“ доо и „Инвал Стат“ доо, у Ковину и „KS-Safety shoes и „Gepard Vis“ и „Школска књига“ у Новом Саду). Ова предузећа постају све више вреднована на тржишту, пре свега због посвећености рехабилитацији и развоју људских ресурса који им за узврат доносе солидно и стабилно пословање. Само у Војводини, у тим предузећима је око 400 особа са инвалидитетом од укупно 650 запослених.
У складу са опредељењем да пратимо социјалну димензију европских интеграција и радимо на успостављању ефикаснијих механизама радне интеграције позивамо све послодавце на друштвено одговорно пословање и веће запошљавање особа са инвалидитетом. Политика Покрајинске владе ће и даље бити подршка одрживим моделима пословања са препознатљивом социјално економском компонентом.