Палић, 28. септембар 2018. – Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за привреду и туризам, Иван Ђоковић, отворио је данас у Еко центру на Палићу, Међународну конференцију посвећену регионалној сарадњи у домену туризма, са фокусом на дестинацијски туризам и брендирање дестинација, посебно малих дестинација, у нашој земљи и региону. Организатор конференције је Балканска асоцијација хотелијера БАХА, у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за привредиу и туризам.
На отварању се присутнима обратио и оснивач БАХА-е, Дончо Таневски.
Ђоковић је учествовао и у стручном панелу посвећеном репозиционирању бренда дестинације, уз директорицу удружења послодаваца у хотелијерству Републике Хрватске, државног секретара у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, Мирослава Кнежевића, и међународног експерта за дестинације, Милоша Миловановића.
Истакавши да ће закључци са ове четвородневне конференције у многоме допринети развоју регионалног туристичког бренда који ће свима донети приход, нову вредност и репутацију, Ђоковић је упутио и поруку да држава често не поседује креативност и агилност и разумевање за оно што представља туризам и шта нуди приватни сектор у домену туризма. Осврнувши се на пример Швајцарске, у којој управо приватни сектор у области туризма обезбеђује 65 одсто средстава за функционисање и одржавање маркетиншке стратегије и бренда Швајцарске, као туристичке дестинације, уопште.
,,Наш законски оквир се иновирао, моделиран је и зановљен, а нови закони о туризму и о угоститељству у значајној мери ће допринети стратешком, смелом и исправном начину даље изградње туристичке дестинације и туристичког бренда. Механизми доношења прописа, не само закона и подзаконских аката, већ и одлука, су спори и понекад укључују више нивоа одлучивања и више контролних механизама. На нивоу Војводине смо израдили Програм развоја туризма, који је само један папир уколико се не предузму даљи кораци које он предвиђа, а то су брендирање, израда маркетиншког плана, као и акциони план који предвиђа инфраструктурна улагања, али и финансијску подршку приватном сектору“, рекао је Ђоковић.
Ђоковић истиче да је већи проблем у томе што нису издвојена већа финансијска средства којима би се подржао приватни сектор кроз субвенције. Мултипликација која произилази из туризма и угоститељства је значајно већа од осталих привредних грана. Он је навео да је појединим дестинацијама ,,велики архитекта“ подарио море, планине и позиције за винограде, стога, осврнувши се на аспект Војводине, Ђоковић додаје да је веома тешко визуализовати бренд који покрајину најбоље осликава. По његовим речима, Војводина поседује специфичну културу, где већ дуже од четири века заједно живе од формирања националне свести 26 националних заједница, док је шест језика у службеној употреби.
,,Из таквог конгломерата нација, различитих језика, вероисповести, настала је специфична култура Војводине. Проласком кроз војвођанских 45 локалних самоуправа можете сагледати богатство сакралних, културних и историјских објеката, а са друге стране сведочити добро очуваној животној средини. Војводина има Фрушку гору, Дунав, два аутопута, те жиле куцавице Европе, и аеродром који је географски на територији Војводине. Окруженост другим суверенитетима, већ поменути балнеолошки потенцијали и људски квалитет, уз добру академску заједницу, заједно чине Војводину ,,Малом Европом“, јер се све грађанске вредности, привредни потенцијали и вредности на којој почива европска заједница, већ налазе у Војводини“, рекао је Ђоковић.
Потпредседник Ђоковић се учесницима обратио са речима да туризам није само ствар бренда, није само питање финансијских средстава, туризам има везе и са еволутивним дометом народа који га користи. Поред тога, конфесионалност знатно утиче на брендирање туристичке дестинације, што јесте део полазних основа које различито утичу на изградњу бренда и његово даље очување. Проблем јесте ,,одлив мозгова“, тачније велике економске миграције ка земљама централне Европе, ,,одлив“ квалитетне, образоване радне снаге која на својим плећима носи промене, посао и квалитет.
Конференција траје од 27. до 30. септембра 2018. године и одвија се на неколико локација на Палићу, где се учесници, представници приватног и јавног сектора, сусрећу са многим кључним питањима од стратешког значаја за унапређење и одрживост ове растуће привредне гране, притом, размењујући искуства и примере добре, али и лоше праксе, како би се предупредили евентуални проблеми и превазишле препреке.
