Нови Сад, 10. новембар 2017. – Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за привреду и туризам, Иван Ђоковић, отворио је данас традиционалну 9. Регионалну ,,Конференцију о одрживом туризму, предузетништву и локалном економском развоју“, која се одржава 10. и 11. новембра у Новом Саду у згради Ректората Универзитета у Новом Саду, у организацији Центра за истраживања и студије туризма, под покровитељством Покрајинског секретаријата за привреду и туризам, а у сарадњи са Градом Новим Садом, Министарством трговине, туризма и телекомуникација, Немачком агенцијом за међународну сарадњу (ГИЗ), Привредном комором Србије, ТО Србије и Војводине, Економским факултетом из Београда, пословним удружења хотелско угоститељске привреде – ХОРЕС, Едукативним центром Нови Сад и другим партнерима из академског, јавног и приватног сектора.
Регионална конференција је базирана на ,,EIAT“ платформи и од великог је значаја за Град Нови Сад, као Омладинску престоницу Европе 2019. и Европску престоницу културе 2021. Тематске области које ће ове годиене бити обухваћене и пласиране су превасходно туристичко искуство и конкурентност туристичке дестинације, улога медија у подршци малим и успешним предузетницима, развој туристичког производа и најбоље праксе у региону, канали увођења локалних производа и услуга у понуду дестинације, промоција и брендирање туристичких производа, као и финансирање пројеката у туризму.
Потпредседник Иван Ђоковић је отворио конференцију о одрживом туризму, чиме је и званично започела дводневна међународна едукација која има за циљ да у многоме утиче на креирање модела у оквиру сектора туризма за подизање конкурентности дестинације и унапређење постојећих капацитета дестинацојског менаџмента, али и афирмација концепта smart дестинација.
,,Одржив начин живљења, поред одрживости туризма, јесте концепт развоја у оноликој мери да се не угрожавају будуће генерације, те да сачувамо све оно што нам је остављено од предака. Туризам се динамично развија, та експанизија, поготово у Војводини, показује своју динамику, кретање које је чак брже од очекиваног, чак и у деловима Републике Србије који нису традиционално туристичке регије. Не смемо да заборавимо приликом ,,јурења профита“ од стране туристичке привреде, нешто и да сачувамо, да не контаминирамо ни имовину, животну средину, храну, нити културно-историјско наслеђе“, истакао је Ђоковић, додавши да је потребно кроз овакве скупове дефинисати циљеве и све оно што се сврстава под одржив начин коришћења природиних ресурса.
Ђоковић је додао и да Покрајински секретаријат за привреду и туризам подржава микро и мале предузетнике који се у оквиру својих делатности баве унпаређењем туризма. ,,Конкурс који је у току, а који је расписан као подршка привредним друштвима и предузетницима, и који је проширен и на угоститељски део привреде, моделиран је на начин да с једне стране испоштујемо све оно што је прави ресурс који би требало развијати, а са друге да помогнемо оне локалне самоуправе које су недовољно развијене, уз адекватан баланс средстава, кроз прву покрајинску стратегију развоја туризма на којој тренутно радимо“, рекао је Ђоковић.
Конференцији је претходио и сусрет потпредседника Ђоковића, директорице Светске туристичке организације за Европу, Изабел Гарања, и високих представника из сектора туризма влада Републике Србије, Црне Горе, Румуније, Бугарске, Мађарске, Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске, и других, у Покрајинској влади.
На састанку су разматране квантитативне и квалитативне промене у сфери туризма, које се, пре свега, манифестују у динамичном расту туристичког промета, глобализације туристичког тржишта, стварању нових флексибилнијих видова услуга, а у вези са туристичким кретањима.
Овогодишња Регионална конференција ће свакако послужити учесницима да изнађу моделе одрживости дефинисаних туристичких производа кроз тематске области прекограничне сарадње и подршке приватног сектора развоју предузетништва локалних заједница кроз линије друштвено одговорног пословања, као и превазилажењу недостатка квалифковане и квалитетне радне снаге што је последица недовољне координације између академије и привреде уз усмеравање из јавног сектора.
