Покрајински секретар за привреду и туризам, др Ненад Иванишевић, био је учесник панел дискусије под називом „Манифестациони туризам и аудио-визуелна индустрија у Војводини“, која је одржана у Еко-центру Палић, a у склопу програма Фестивала европског филма Палић.
Циљ дискусије је промоција креативне и културне индустрије као најбрже растуће гране привреде у Европи, али и пружање подршке запосленима у овој области.
Сам концепт дискусије јесте разговор у оквиру неколико кругова, односно целина. У првом сегменту се разговарало о значају манифестација у савременом свету и неопходности синергије манифестационог туризма и креативних и културних индустрија у креирању јединственог туристичког производа, са посебним освртом на то како постојећи ресурси доступни за реализацију манифестација могу да се искористе тако да се из њих извуку максималне економске и социо-културне користи за заједницу, као и синергија и коришћење културних манифестација за развој туризма.
,,Покрајински секретаријат за привреду и туризам ће и у будуће подржавати овакве манифестације, попут ове традиционалне филмске на Палићу. Данас немате једно слободно место у оквиру постојећег смештаја у Суботици, на Палићу посебно. Показатељи у туризму за Палић и Суботицу у првих пет месеци су фантастични, као и у Новом Саду и целој Војводини. Нови Сад је остварио највећи број ноћења у последњих 20 година”, истакао је Иванишевић.
Учесници су се усагласили да је неопходно подићи лествицу глобално и остати водећи играч на локалном нивоу.
Други круг разговора посвећен је изазовима и актуелном стању аудио визуелне индустрије и њеном значају у привлачењу страних улагања, креирању имиџа држава, региона, градова, општина и промоцији.
Аудио визуелна индустрија представљена је као генератор развоја туристичких и других потенцијала, те је као таква заузела посебан тематски оквир на овом панелу као засигурно један од водећих сегмената представљања туристичких производа и услуга.
Трећи сегмент је намењен темама попут мапирања ресурса и потенцијала туризма и културе као значајних привредних грана и додатне могућности јачања међусекторске сарадње у циљу развоја културне економије.
Поред препрека и изазова организатора културних манифестација и препорука за унапређивање постојећег стања у циљу развијања готовог туристичког производа, дискутовало се и о важности категоризације и сертификације манифестација, те о дугорочном и стабилном финансирању и помоћи од стране релевантних институција и утицају на креирање комплетног туристичког производа у оквиру једне манифестације.
Секретар Иванишевић је додао да нема великих и малих манифестација, с обзиром да су све оне важне за место, дестинацију и локалитет у ком се одржавају.
,,Данас разговарамо о будућности, како да направимо синергију културе и туризма што заједно представља привреду, што све резултира плаћањем пореза, запошљавањем људи, који су опет конзументи и културе и туризма и свега што из тога произилази “, рекао је секретар.
Институционалним повезивањем култура више неће бити делатност која само добија средства из буџета, већ може да допринесе привредном развоју. Културне манифестације све више имају велики значај у развоју привредних активности.
,,Фестивал расте, превазилази оквире Суботице и околине и треба да урадимо мало више на његовом репозиционирању и стављању у нови систем који је мало шири од културних дешавања. Култура превазилази своје оквире да је она терцијални сектор који узима новац. Фестивал генерише значајну посету, тако да је наша улога и туристичка, када се види колико радимо на промоцији дестинације и туристичких вредности. То опет има своју рефлексију у привреди. Трудимо се да будемо генератор и дешавања и привредних активности”, истиче Мирослав Могоровић, програмски директор Фестивала европског филма, додајући да у овим настојањима имају подршку републичких министарстава за културу и туризам и Покрајинског секретаријата за привреду и туризам.
,,Спонзори, гости, угоститељи су део једног истог екосистема који живи и функционише током седам дана фестивала, али има свој значај и током целе године. Активности Отвореног универзитета су континуиране, биоскоп „Абазија“ ради током целе године, радимо на побољшању културне сцене али и као самостални привредни субјекти и генеришемо радна места у области која је до сада била искључиво субвенционисана од стране државе”, додао је Могоровић.
У дискусији је учествовао и Илија Татић, директор Отвореног универзитета, који је подсетио како је ова установа вратила жвот на Летњу позорницу и тако покренула талас обнове старих палићких здања.
,,Тако смо заједно са Могоровићем кренули у обнову „Абазије“, заједно аплицирали на конкурисима и те се сада највише садржаја током фестивала управо одржава у том простору”, објашњава Татић.