![\"\"](\"http:\/\/spriv.vojvodina.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/11\/13112015_Vasin_PSES4.jpg\")
<\/p>\n\u00a0<\/p>\n
Konferencija pod nazivom ,,Stanje u privredi AP Vojvodine\u201c, koju je organizovao Pokrajinski socijalno-ekonomski savet, ima cilj da se predstavi stvarno stanje u svim sferama privrede. Konferenciju je otvorio potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu, zapo\u0161ljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, u prisustvu \u010dlanova Pokrajinskog socijalno \u2013 ekonomskog saveta, predstavnika reprezentativnih sindikata, Unije poslodavaca Vojvodine, Privredne komore Vojvodine, predstavnika javnog i privatnog sektora Srbije i Pokrajine. Predlog mera za pobolj\u0161anje stanja u privredi Vojvodine izneo je istaknuti privrednik i po\u010dasni predsednik Upravnog odbora ,,Tarketa\u201c iz Ba\u010dke Palanke Nikola Pavi\u010di\u0107.<\/p>\n
Klju\u010dne teme Konferencije su, pored socijalnog dijaloga, i aktuelna privredna kretanja u Vojvodini u periodu januar \u2013 septembar, na osnovu detaljne analize Privredne komore Vojvodine, fiskalna i parafiskalna optere\u0107enja poslovanja sa aspekta Unije poslodavaca, Zakon o radu nakon godinu dana njegove primene sa aspekta sindikata, privatizacija u Vojvodini, kao i predlog mera za pobolj\u0161anje stanja u privredi pokrajine.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/spriv.vojvodina.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/11\/13112015_Vasin_PSES1.jpg\")
Miroslav Vasin, koji je i predsedavaju\u0107i Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta, istakao je da dana\u0161nja konferencija sa aspekta preduze\u0107a, kompanija, sindikata, Unije poslodavaca i Pokrajinske vlade, sagledava stvarno stanje u privredi.<\/p>\n
,,Ova konferencija je prvi skup na kome \u0107e se otvoreno \u010duti kriti\u010dki tonovi o stanju u privredi, od strane svih socijalnih partnera. Organizator je PSES koji funkcioni\u0161e i pokazuje da se odluke koje proizilaze iz socijalnog dijaloga mogu donositi na svakom nivou. Upoznajemo se sa \u010dinjenicama koje ukazuju da je stanje u privredi daleko od onog stanja o kakvom se stvara utisak u javnosti. Upozori\u0107emo da ulep\u0161avanje stvarnosti nije dobro, naro\u010dito sa aspekta privrednika. Ukaza\u0107emo na efekte primene Zakona o radu, godinu dana nakon njegovog usvajanja\u201c, rekao je Vasin.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/spriv.vojvodina.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/11\/13112015_Vasin_PSES2.jpg\")
<\/p>\n
\u201eVojvo\u0111anska privreda ima najbolje pokazatelje od ostalih regiona, ali bi i oni morali biti znatno bolji u svim privrednim sferama. Pokrajinska vlada u svom domenu ula\u017ee napore da privu\u010de strane investicije, podsti\u010de izvoz, uti\u010de na rast proizvodnje i proizvodnih kapaciteta, a sve to stimuli\u0161u\u0107i putem subvencija. Zadatak nam je da uka\u017eemo da je stanje u privredi alarmantno\u201c, izjavio je je Vasin, dodav\u0161i da bi uz odgovoran socijalni dijalog i kvalitetne mere takvo stanje moglo biti zna\u010dajno pobolj\u0161ano.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/spriv.vojvodina.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/11\/13112015_Vasin_PSES3.jpg\")
<\/p>\n
Analiza fiskalnih i parafiskalnih optere\u0107enja u privatnom sektoru Unije poslodavaca Vojvodine pokazuje da je fiskalni sistem Srbije nepredvidljiv, uz prekomeno oporezivanje, pra\u0107en neuskla\u0111enim sistemom centralne i lokalnih vlasti, kao i netransparentno\u0161\u0107u, \u0161to za posledicu ima stvaranje ose\u0107aja nesigurnosti u postoje\u0107i sistem, pogor\u0161anje poslovnog okru\u017eenja, destimulisanje investicija pra\u0107eno pove\u0107anjem sive i crne zone poslovanja. Pored toga, 499 parafiskalnih nameta u Srbiji, poput komunalnih taksi i brojnih naknada, koje prate 150 zakona, u mnogome ote\u017eavaju unapre\u0111enje poslovanja. Preporuke poslodavaca su uvo\u0111enje reda i sistemati\u010dnosti u primeni parafiskalnih nameta, uvo\u0111enje jasne veze izme\u0111u vrednosti izvr\u0161ene usluge i cene koja je napla\u0107ena za tu uslugu, kao i predvidljivost i transparentnost u sistemu parafiskalnih nameta u Srbiji.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/spriv.vojvodina.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/11\/13112015_Vasin_PSES5.jpg\")
Goran Mili\u0107 je, predstavljaju\u0107i sindikat, istakao da je godinu dana, ta\u010dnije 15 meseci od po\u010detka primene Zakona o radu, nedovoljnan vremenski period za dono\u0161enje definitivne ocene o ostvarenosti ciljeva ovog zakona. Ipak, iako su zvani\u010dni podaci veoma pozitivni, sindikalne analize pokazuju da statisti\u010dki podaci o kretanjima na tr\u017ei\u0161tu rada nisu u skladu sa ostalim makroekonomskim kretanjima. Od kraja 2012. godine, stopa nezaposlenosti opada, a siva i crna zona rastu. Od aprila 2012. godine, stopa nezaposlenosti smanjena je za tre\u0107inu – za oko 240.000 lica, broj zaposlenih pove\u0107an je za isto toliko ili 11,5 odsto, a u istom periodu bruto dru\u0161tveni proizvod i potro\u0161nja gra\u0111ana stagniraju. Mi\u0161ljenja su da je tokom primene Zakona \u201eredefinisanje na\u010dina za odre\u0111ivanje plata\u201c podrazumevalo umanjenje ili eliminisanje uve\u0107anja zarade na koje su radnici prema prethodnom Zakonu imali pravo.<\/p>\n
Sindikati su za 2016. godinu predlagali pove\u0107anje minimalne cene rada sa 121 dinar na 143,55 dinara, imaju\u0107i u u vidu planirano pove\u0107anje potro\u0161a\u010dkih cena u 2016. godini, pove\u0107anje produktivnosti rada od februara 2010. do danas za 30 odsto, smanjenje stope nezaposlenosti od 19,7 odsto od 2012. do 2015. godine, ali i pove\u0107anje stope zaposlenosti od 15,5 odsto u istom periodu. Odluka Vlade Republike Srbije da minimalnu cenu rada i tokom 2016. ostavi na sada\u0161njem nivou predstavlja novi je udar na \u017eivotni standard radnika.<\/p>\n
Sumiraju\u0107i sve neophodne mere za podsticaj privrede u Vojvodini, Nikola Pavi\u010di\u0107 je istakao: ,,PSES je 2012. godine dao konkretne predloge kako zapo\u010deti i sprovesti reformu u Srbiji. Tada smo tra\u017eili da se pa\u017enja dru\u0161tva okrene ka proizvodnji. Nakon tri godine o\u010digledno je da se nalazimo na po\u010detku sprovo\u0111enja reformi. Da bi se moglo razmi\u0161ljati o porastu proizvodnje potrebno je stvoriti finansijski sistem, sa normalnim kamatama, jer sa ovako visokim kamatama nema rasta, nema novih fabrika, nema zapo\u0161ljavanja. Politikom precenjenog dinara izvoz nije mogu\u0107. Stoga je na\u0161 spoljno-trgovinski deficit prisutan i pokriva se zadu\u017eivanjem. S druge strane imamo i bud\u017eetski deficit, usled slabe privrede, a javna potro\u0161nja je velika\u201c.<\/p>\n